Članak je iz New York Times-a
Sa prošlim avgustom, moj jednogodišnji sin je dobio 5 serija antibiotskie terapije zbog ponavljanih infekcija srednjeg uva. To je bilo uznemirujuće.
Sa 10 godina, u proseku svako dete u Sjedinjenim Američkim Državama dobije oko deset kurseva antibiotika i neki mikrobiolozi tvrde da je i jedan kurs antibioterapije mnogo, jer može oštetiti naš prirodni mikrobiološki ekosistem, sa dalekosežnim posledicama.
Stoga je moj sin za brigu u samom startu. Zašto, pitam se doktori nisu radili više ne bi li sprečili ovu kolateralnu štetu, sa NE “standardno spremljenim probioticima“ već sa njihovom sopstvenom florom nakon antibiotika.
Naučni termin za ovo je autologna fekalna transplantacija. U teoriji to može raditi kao restartovanje rada diska za vaš kompjuter. Zamrznuli bi ste vaš feces koji je vaš sirov mikorobiom i kada vaš mikrobiom bude oštećen antibioticima vi bi ste ga reinstalirali sa vaše “backup“ kopije.
Oštećenje mikrobioma antibioticima ne mora biti trivijalno. Studije su povezale upotrebu antibiotika u ranom životu sa umereno većim rizikom za nastanak astme, inflamatornih bolesti creva, gojaznošću i reumatoidnog artritisa. Ova asocijacija naravno ne dokazuje da antibiotici prouzrokuju bolest.
Mnogi mikrobiolozi, kako god uzimaju ovu mogućnost vrlo ozbiljno, da antibiotici mogu dovesti do razvoja ovih bolesti. Najviše zato jer je u studijama sa životinjama pokazano da nedostatak normalne flore rano u životu čini životinje mnogo osetljivijim na inflamatorne bolesti kasnije.
Samo-transplantacija fecesom nije nova ideja i ranih 1950. ih, medicinski tehničar Stanley Falkow je praktikovao ono što je on zvao fekalna rekosntrukcija.
Problemi sa stomakom obično muče hirurške pacijente u toku oporavka. Oni profilaktički dobiaju antibiotike koji oštećuju njihovu normalnu floru. Stoga je gospodin Falkow, radeći kao internista počeo da daje ovim pacijentima kapsule koje sadrže njihov sopstveni feces skupljen i zamrznut ranije. To je pomagalo začuđujuće. Ali kada je bolnički adminstrator pronašao da pacijenti neznaju šta uzimaju Gdin Falkow je otpušten. (Gospodin Falkow danas Dr Falkow emeritus profesor na Stanfordu), je ubrzo nakon toga ponovo vraćen na posao, ali je morao da napusti ovaj projekat)
Skoro 60 godina kasnije, fekalna transplantacija je namodernija terapija za patogen Clostridum difficile, problem koji godišnje ubije 29 000 osoba, a zarazi skoro pola miliona ljudi.
C diff ima osobinu da napada kada antibiotici oštete prirodni mikrobiom ostavljajući nas osetljivim na njega. Ova terapija je uspešna u skoro 90 procenata slučajeva, u lečenju ovih inefekcija.
U aktuelnoj praksi, transplantirani materijal dolazi sa strane što i uz najbolji skrining nosi neki rizik. U teoriji je mnogo bezbednije primiti svoju sopstvenu floru.
North York opšta bolnica u Torontu je skoro završila piloti studiju skaldišenja stolica svojih pacijenata. U slučaju da neko od njenih pacijenata razvije infekciju nakon antibiotika njihova flora bi im bila vraćena i rekonstrisana. Niko se nije osećao loše nakon toga pa fekalna transplantacija nije bila potrebna.
“Memorial Sloan kettering Cancer Center“ u New York-u je takođe započeo proaktivno skladištenje stolice. Većina ispitanika su osobe sa leukemijom. Pre transplantacije stem ćelijama, bolesnici dobijaju antibiotike i hemoteraoiju koji obično počiste njihov mikrobiom.
Dr Eric Pamer, lekar i naučnik u Memorial Sloan kettering Cancer centru je otkrio da raznovrsnost mikrobiota nakon stem ćelijske transplantacije predviđa bolji ishod i preživljavanje. Nakon isključenja smrtnih ishoda kao posledica recidiva leukemije, oni sa najmanje raznovrsnim mikrobiotom nakon hirurgije su imali dva do tri puta manje šansi da ostanu u životu tri godine kasnije, u odnosu na one sa mnogo raznovrsnijom crevnom florom.
Mi često očistimo našau floru, rekao mi je dr Palmer. Restoracija normalne flore bi trebalo da postane rutinski deo naše prakse. To je veoma logično, dodao je da se da se primeni ovaj princip na svakome koji dobija široke spektre antibiotika, a ne samo bolesnike sa leukemijom iako ideja traži proveru.
U miševa, prost boravka onih koji su Antibio tretirani sa onim koji nisu, uspostavlja normalnu floru. Miševi su koprofage doduše. Oni jedan drugom jedu feces. Ljudi ne, ili bar mislimo da je tako. U realnosti, što smo više evoluirali mi smo više delili naše mikrobe. U jednoj studiji iz Nove Gvineje je pokazano da se u okolinu sa manje sanitarnih uslova ljudski mikrobiom oporavlja prirodno od antibiotika.
Da li bi trebali da imamo mnogo precizniji protokol za oporavak mikrobiota.
Pozvala sam Marka Smita, osnivača nenprofitne organizacije za skladištenje stolice nazvane OpenBiome. Godina dana ranije, kao student medicine je gledao prijatelja koji je proveo godinu dana lečeći se od C Difficile. Atibiotici su bili neuspešni u nastojanju da mu se pomogne i on je na kraju uzeo dosetivši se uzeo stolicu od svog prijatelja iz bolničke sobe. To je pomoglo. Dr Smit nije mogao da razume zašto je ova visoko efikasna terapija za prepoznatljivu indikaciju jo uvek samostalna odluka.
Nedostatak skladištenih ispitanih stolica jeste jedan od razloga. On je stoga započeo OpenBiome projekat koji proverava donore i skaldišti stolice, a radi profesionalnih medicinskih potreba. Od skora je započeo i pilot samo-deponovanja stolice nazvan personalizovani Biom. Jedina kompikacija jeste da ako sačuvate svoju stolicu ona može biti upotrebejna samo za lečenje C difficile ali ne i preventivne rekonstrukcije. To nijeiz razloga što je stolica u ovom slučaju zakonski regulisan lek, a ne kao kao u slučaju krvi i embriona, tkivo što čini njenu upotrebu kompleksnijom.
Na kraju je moj sin dobio slušne cevčice, koje dozvoljavaju dreniranje i areaciju njegovog slušnog kanala. One su pomogle da reši problem, ali ja sam još uvek uplašena šta je urađeno sa njegovim mikrobiotom. Ja nisam dala mom sinu svoj transplantat. Ovaj pristup je nepotvrđen i ja nisam zamrzila njegov mikrobiom pre antibiotiske terapije. Čak i da jesam, kako su me upozorili mikrobiolozi Justin i Erica Sonneberg sa Stanforda, samo-transplantacija mikrobiota nije ista kaod dece kao kod odraslih. Mikrobiot odojčeta se menja iz meseca u mesec ka adultnom stanju. Ako bih sačuvala mikrobiom iz 6. Meseca i dala ga u 12. mesecu to nebi bilo isto.
Ipak, jasno je da ovaj vid terapije zahteva nove provere i da ona može biti način za prevenciju infekcija i dugoročnih komplikacija kod mnogih antiobitikom lečenih medicinskih stanja.
Preveo
Bojko Bjelaković
