U posednjih deset godina beleži se veliki porast oboljevanja od alergijskih bolesti. Možemo slobodno reći da svako treće dete ima neku alergiju.
Intresantno je da alergijske bolesti najčešće počinju kožnim (atopijski dermatitis-ekcem) i simptomima od strane gastrointestinalnog trakta (alergije na hranu), a tek kasnije dolazi do razvoja astme i alergijske kijavice. U nastanku alergijksih bolesti praktično podjednak udeo ima nasleđe (genetski faktori) i faktori životne sredine.
Pravovremena identifikacija prenatalnim i ranih postnatalnih faktora rizika je od presudnog značaja za ranu prevenciju. Sa prevencijom alergijskih bolesti je neophodno početi što ranije, a najbolje još tokom trudnoće.
Imunski sistem počinje svoj razvoj još pre rođenja bebe. Plod gutajući amnionsku tečnost (plodovu vodu) prima svoju prvu dozu probiotika. Sastav mikrooorganizma ploda se najvećim delom podudara sa sastavam mikroorganizama oralne, vaginalne i crevne flore majke, koja zavisi od sledećih faktora: oralne higijene, ishrane, infekcije, ubotrebe antibiotika. Poremećaj flore majke može predstavljati faktor rizika za razvoj alergijskih bolesti kod njenog potomstva. Način i vreme završetka trudnoće takođe imaju veoma važnu ulogu u nastanku alergijskih bolesti. Poznata je činjenica da deca rođena carskim rezom češće oboljevaju od alergijskih bolesti posebno atopijskog dermatitisa i aergije na hranu u odnosu na decu koja su rođena prirodnim putem. Završetkom trudnoće carskim rezom deca bivaju lišena prolaska kroz vaginalni kanal majke. Umesto da se kolonizuju mikoorganizimam normalnim stanovnicima vaginalne flore, ova deca primaju mikoorganizme sa kože majke i osoblja u operacionoj sali, što sve remeti imunsku ravnotežu i može dovesti do razvoja alergijskih bolesti.
Ne samo način, već i vreme završetka trudnoće, kao i primena antibiotika tokom trudnoće i porođaja mogu imati negativan uticaj na zdravlje dece. Prevremeno rođena deca značajno češće zahtevaju primenu kisionika i antibiotika, kao i lečenje u jedinicma intenzivne neonatalne nege. Sve ovo narušava gastrointestinalnu floru bebe i može imati dalekosežne posledice po zdravlje deteta. Pokazano je da se pre svega crevna flora prevremeno rođenog i terminskog deteta značajno razlikuju. Kontakt “koža na kožu” odmah nakon vaginalnog porođaja, kao i započinjanje dojenja u prvim satima po rođenju ima protektivni efekat jer omogućava novorođenčetu da se kolonizuje mikroorganizmima sa kože majke sa jedne strane, a sa druge rani podoji omogućavaju da bebe dobije sve najbolje i najkvalitetnije iz kolostruma koji obiluje imunološkim ćelijma i anititelima.
Tokom prvih nekoliko meseci života životna sredina u kojoj beba živa će imati značajnog uticaja na dalji razvoj alergijskih bolesti posebno kod genetski predisponiranih odojčadi. Iz svega prethodno pomenutog jasno je da se sa prevencijom alergijskih bolesti mora započeti što ranije, najbolje još pre rođenja. Rana prevenacija alergijskih bolesti podrazumeva primenu probiotika, vitamina D3, usvajanje zdravih stilova života u smilsu prestanka pušenja i higijensko-dijetetskog režima ishrane tokom trudnoće. Porođaj u terminu, vaginalnim putem, uspostavljanje kontakta koža na kožu odmah nakon rođenja i podoj u prvom satu života je pokazano da imaju prevetivan efekat.
Pored dojenja, i ranog uvođenja nemlečne ishrane važan faktor u prevenciji atopije je i naravno primena probitika. Dobre bakterije ne treba samo savetovati tokom trudnoće već i u prvim mesecima, pa čak i godinama života kod dece koja su u visokom riziku. Rana intervencija je presudna za zaustavljanje “atopijskog marša” i sprečavanje alergija. Brojne studije su pokazale da upravo primena probiotika (živih mikoorganizama – dobrih bakterija) ima za cilj promenu sastava intestinalne flore u pravcu pre svega povećanja broja bakterija iz roda Lactobacillus za koje se smatra da mogu imati protektivni efekat na razvoj alergija. Primena soja Lactobacillus rhamnosus GG kod trudnica sa alergijskim bolestima i 6 meseci posle rođenja može značajno sprečiti razvoj atopijskog dermatitisa u dobi od dve godine. Na žalost veliki je spektar alergijskih bolesti, a još veći broj faktora rizika za njihov nastanak.
Pored predhodno pomenutih opštih mera prevencije, upotreba probiotskih kultura se do sada pokazala najefikasnijom i najznačajnijom merom specifične prevencije sa najboljim sigurnosnim profilom tako da se bezbedno može primenjivati već od prvih dana života, kao i u trudnoći.
Prezentaciju (PowerPont) Alergijske bolesti prevencija, možete preuzeti ovde…
Autor teksta: Dr sci. med. Ivana Filipović
