Sa incidencom od oko 20% AD – ekcem je najčešće hronično inflamatorno (zapaljensko) oboljenje kože kod odojčadi i male dece
Atopijski dermatitis je izuzetno važan jer prethodni pojavi drugih alergijskih bolesti (koncept atopijskog marša) – uzrastna specifičnost javljanja alergijskih bolesti u okviru koje se najčešće alergijske bolesti prvobitno manifestuju promenama na kožu upravo po tipu AD sa ili bez nutritivnih alergija, da bi kasnije u predškolskom i mlađem školskom uzrastu kod ove dece došlo do razvoja respiratornih alergijskih bolesti AR i astme
Kako se objašnjava nagli porast broja dece sa AD?
Incidenca oboljevanja je porasla 2-3 puta u poslednje 3 decenije, posebno u industrijalizovanim zemljama
- Kao glavni krivac navodi se “zapadnjački stil života” – visok standrad i dobri uslovi života, poboljšanje sanitarno-higijenskoh uslova života, promena načina ishrane, (zlo)upotreba antibitika
- Još je 60 godina prolog veka postavljena “higijenska hipoteza” kao potencijalno objašnjenje alergijske epidemije u razvijenim zemljama, danas je zamenjena ekološkom terorijim koja se najviše fokusira na osiromašenju mikrobite (disbioza kože i GITa)
- U fokusu poslednjih godina: prenatalni, perinatalni i postnatalni faktori rizika – sažeti u konceptu prvih 1000 dana prozora važnih za prevenciju imunski posredovanih (alergijksih bolesti)
- Svi događaji tokom 270/280 dana trudnoće – način života, ishrane majke, pušenje, fizička (ne)aktivnost, infekcije, upotreba antibiotka mogu imati dalekosežne posledice po zdravlje potomstva
- Preko 30% trudnoća u Srbiji se završi SC – lišeni kolonizacije iz porođajnog kanala majke, kontakt koža na kožu
- Prematuritet – prevremeno rođena deca u povećanom riziku
- Ishrana AMF (adaptiranim mlečnim formulama )
Da li AD nasledan ?
- Za AD kažemo da je mutifaktorijalna bolest, što znači da u njegovom nastanku ulogu imaju i genetika i faktori okruženja (životne sredine)
- Do sada je mapirano nekoliko grupa gena koji se dovode u vezu sa AD- jedan grupa gena su tkz epidermlani geni – epigenetske – funkcionalne promene na ovim genima mogu dovesti do abnormlane keraninizacije i poremećaja integriteteta kože koji upravo prouzrokuju bolest- dok je druga grupa gena nazvana “imunološki geni” koji su odgovrni za imunološki odgovor kože kao najvećeg imunološkog organa na antigene iz spoljne sredine – epigenetske promene na ovim genima su u vezi sa nastnkom AD usled prejakog imunskog odgovora na uobičajene alergene iz spoljašnje sredine
- Prevedeno u brojke ukoliko su oba roditelja obolela šansa da njihovo dete ima neku alergijsku bolest je i do 80% – pomenuti atopijski marš
- svakako ne može još uvek našim pacijentima radite genetska ispitivanja kada su u pitanju alergijske bolesti, ali ono što je jako važno jeste pozotivna porodična anameza posebno je rizik za dete veliki ukoliko je majka imala AD u detinjstvu
Kako se postavlja dijagnoza AD?
Već na osnovu anamnestičkih podataka i samog izgleda kože – crvenilo, otok, vlaženje, ekskorijacije, lihenifikacije u najvećem broju slučajeva možemo sa velikom sigurnošću da postavimo Dg AD
- Ukoliko se promene jave u mlađem odojačkom uzrastu do 6.meseci uglavnom radimo testiranja na alergiju na proteine kravljeg mleka,a kod starije odojladi komplet na osnovne nutritivne alergene, kako bismo u slučaju pozotivnih rezultata savteovali eliminacionu ishranu
Terapija AD
Osnavu terapije AD čini pravilna nega kože kako bi se povratio njen integritet i njena imunološka svojstva
Upotreba lokalnih (topikalnih) kortikostroida, antibiotika u slučaju infekcije – kolonizacija kože Stafilokokom aureusom, antimikoticima
Sistemska upotreba antibitika – se izbegava
Biološka terapija kod najtežih formi AD
Da li je moguća prevencija AD?
Naravno. U novije vreme sve je popularniji prethodno pomenuti koncept 1000 dana prozora mogućnosti za prevenciju, što znači da sa prevencijom treba započeti još in utero(prenatalno). Poželjno je savetovati trudnice o zdravim stilovima života – higijensko dijetetski režim ishrane- ishrana bogata biljnim vlaknima, omega3 nezasićenim masnim kiselinima, složenim ugljenim hidratima, upotreba probiotka, prestanak pušenja, umerena i balansirana fizička aktivnost. Redovno i uredno kontrolisana trudnoća, porođaj priridnim putem, ishrana majčinom mlekom.
I naravno pravilna nega kože od prvog dana bebinog života kvalitetnom kozmetikom specijalizovano namenjenoj određenom tipu kože
